U današnjem digitalnom dobu, preduzeća se u vođenju poslovanja sve više oslanjaju na tehnologiju i sisteme na mreži. Kao rezultat toga, ispunjavanje minimalnih standarda za kibernetičku higijenu od suštinskog je značaja za zaštitu od kibernetičkih pretnji, smanjenje rizika i obezbeđivanje stalne održivosti poslovanja.
Osnovna bezbednosna higijena i dalje pruža zaštitu od 98% napada.1
Želite li da smanjite napade na svoje naloge? Uključite MFA. Višestruka potvrda identiteta, kao što i sam naziv kaže, zahteva dva ili više faktora verifikacije. Ugrožavanje više od jednog faktora potvrde identiteta predstavlja značajan zadatak za napadače, jer to što znaju (ili otkriju) lozinku neće biti dovoljno za pristup sistemu. Ako aktivirate MFA, možete sprečiti 99,9% napada na naloge.2
Višestruka potvrda identiteta – iako naziv sadrži dodatne korake, treba da pokušate sa izborom one opcije MFA koja zaposlenima pravi najmanje problema (poput korišćenja biometrije u uređajima ili faktora koji su usklađeni sa standardima FIDO2 kao što su Feitan ili Yubico bezbednosni ključevi).
Izbegavajte pretešku višestruku potvrdu identiteta.
Odlučite se za MFA kada dodatna potvrda identiteta može olakšati zaštitu osetljivih podataka i najvažnijih sistema umesto njene primene na svaku pojedinačnu interakciju.
Višestruka potvrda identiteta ne mora da predstavlja problem za krajnjeg korisnika. Koristite smernice za uslovni pristup, koje omogućavaju pokretanje potvrde identiteta u dva koraka na osnovu otkrivanja rizika, kao i prolaznu potvrdu identiteta i jedinstveno prijavljivanje (SSO). Na taj način korisnici ne moraju da budu izloženi nizu radnji za prijavljivanje kako bi pristupili nekritičnim deljenjima datoteka i kalendarima na korporativnoj mreži kada su njihovi uređaji ažurirani najnovijim softverskim ispravkama. Korisnici neće morati ni da na svakih 90 dana vraćaju lozinku, što će značajno poboljšati njihov utisak pri radu.
U phishing napadu, kriminalci koriste taktike društvenog inženjeringa kako bi prevarili korisnike radi pridobijanja akreditiva za pristup ili otkrivanja osetljivih informacija. Uobičajeni phishing napadi obuhvataju:
Ako želite da saznate više o temi u vezi sa lozinkama i identitetom, pogledajte Microsoft resurse u nastavku.
Nulta pouzdanost predstavlja kamen temeljac bilo kog plana otpornosti koji ograničava uticaj na organizaciju. Model Nulta pouzdanost je proaktivan, integrisan pristup bezbednosti u svim slojevima digitalnih sredstava koji izričito i neprekidno proverava svaku transakciju; potvrđuje pristup sa najmanje privilegija; oslanja se na obaveštavanje, napredno otkrivanje i reakciju na pretnje u realnom vremenu.
Previše bezbednosti – to jest, bezbednost koja svakodnevnom korisniku deluje previše restriktivno – može dovesti do istog ishoda kao i nedovoljno bezbednosti, što prvenstveno znači – više rizika.
Strogi bezbednosni procesi mogu ljudima otežati obavljanje posla. Što je još gore, mogu da podstaknu ljude da pronalaze kreativna zaobilazna rešenja u stilu IT sektora u senci, tako što će ih motivisati da potpuno zaobiđu bezbednost – ponekad tako što će koristiti sopstvene uređaje, e-poštu i skladište – i da koriste sisteme koji (ironično) imaju niži stepen bezbednosti i predstavljaju veći rizik za preduzeće.
Ako želite da saznate više o temi u vezi sa modelom Nulta pouzdanost, pogledajte resurse u nastavku.
Koristite prošireno otkrivanje i reagovanje u zaštiti od malvera. Primenite softver za otkrivanje i automatsko blokiranje napada i pružanje uvida u bezbednosne operacije.
Praćenje uvida sistema za otkrivanje pretnji od suštinskog je značaja za pravovremeno reagovanje na pretnje.
Premestite što veći deo posla na detektore
Izaberite i primenite senzore koji automatizuju, dovode u korelaciju i međusobno povezuju nalaze pre nego što ih pošalju analitičaru.
Automatizujte prikupljanje upozorenja
Analitičar bezbednosnih operacija treba da ima sve što mu je potrebno za trijažu i reakciju na upozorenje bez obavljanja bilo kakvog dodatnog prikupljanja informacija, kao što su sistemi za izvršavanje upita koji mogu i ne moraju biti van mreže ili prikupljanje informacija iz dodatnih izvora kao što su sistemi za upravljanje resursima ili mrežni uređaji.
Automatizujte određivanje prioriteta upozorenjima
Analitiku u realnom vremenu treba koristiti za određivanje prioriteta događajima na osnovu izvora informacija o pretnjama, informacija o resursima i indikatorima napada. Analitičar i osobe koje reaguju na incidente treba da se fokusiraju na najozbiljnija upozorenja.
Automatizujte zadatke i procese
Prvo se usredsredite na uobičajene, ponavljajuće i dugotrajne administrativne procese i odredite standarde za procedure reakcije. Kada se uspostave standardi reakcije, automatizujte tok posla za analitičare bezbednosnih operacija kako biste gde god je moguće uklonili svaku ljudsku intervenciju i omogućili im da se fokusiraju na važnije zadatke.
Neprekidno poboljšanje
Nadgledajte ključne metrike i podesite senzore i tokove posla kako biste podstakli inkrementalne promene.
Budite uvek na oprezu
Koristite integrisane XDR i SIEM sisteme da biste obezbedili visokokvalitetna upozorenja i smanjili probleme i ručne korake tokom reakcije.
Stavite van funkcije zastarele sisteme
Stariji sistemi kojima nedostaju bezbednosne kontrole kao što su antivirusni program i rešenja za otkrivanje i reagovanje na krajnjim tačkama (EDR) mogu omogućiti napadačima da iz jednog sistema izvedu čitav lanac napada ransomvera i eksfiltracije.
Ako nije moguće da konfigurišete bezbednosne alatke na zastareo sistem, moraćete da izolujete sistem bilo fizički (preko zaštitnog zida) ili logistički (uklanjanjem preklapanja akreditiva sa drugim sistemima).
Nemojte zanemariti automatizovani malver
Klasičnom automatizovanom ransomveru može nedostajati složenost napada sa tastature, ali zbog toga nije manje opasan.
Pazite da napadač ne onemogući bezbednost
Nadgledajte okruženje da biste otkrili da li napadač onemogućava bezbednost (to je često deo lanca napada) kao recimo brisanjem evidencije događaja – posebno evidencije bezbednosnih događaja i PowerShell operativne evidencije – ili onemogućava bezbednosne alatke i kontrole (povezane sa nekim grupama).
Nezakrpljeni i zastareli sistemi predstavljaju ključni razlog zbog kojeg mnoge organizacije postaju žrtve napada. Postarajte se da svi sistemi budu ažurirani, uključujući firmver, operativni sistem i aplikacije.
Za primenu odgovarajuće zaštite od ključnog je značaja da znate koji su važni podaci, gde se nalaze i da li su primenjeni dobri sistemi.
Iako zlonamerni akteri nastavljaju da se razvijaju i postaju sve složeniji, ipak treba ponoviti opštepoznatu činjenicu: Osnovna higijena kibernetičke bezbednosti – omogućavanje MFA, primena principa modela Nulta pouzdanost, redovno ažuriranje, korišćenje savremene zaštite od malvera i zaštita podataka – sprečava 98% napada.
Od suštinskog značaja za zaštitu od kibernetičkih pretnji je smanjenje rizika i obezbeđivanje stalne održivosti organizacije, što predstavlja ispunjavanje minimalnih standarda za higijenu kibernetičke bezbednosti.
Pratite Microsoft bezbednost