Istorijski zapisi svakog rata obično sadrže izveštaj o prvim borbenim operacijama i njihovim svedocima. Svaki izveštaj pruža uvid ne samo u početak rata, već i o prirodi vremena u kojem su ljudi tada živeli.
Istoričari koji govore o prvim borbenim operacijama u Američkom građanskom ratu 1861. obično pominju plotune, topove i jedrenjake oko tvrđave u blizini Čarlstona u Južnoj Karolini.
Događaji su se postepeno razvijali i doveli do početka Prvog svetskog rata 1914. kada su teroristi nasred jedne gradske ulice u Sarajevu upotrebili granate i pištolj za ubistvo nadvojvode Austrougarske monarhije.
Bilo je potrebno 25 godina da bi se iz ratnih sudskih procesa u Nirnbergu saznale sve činjenice u vezi sa događajima u blizini poljske granice. 1939. godine pripadnici nacističkih SS trupa obukli su poljske uniforme i izvršili napad na nemačku radio stanicu. Adolf Hitler se pozvao na takve napade kako bi opravdao blickrig invaziju u kojoj su za osvajanje poljskih gradova i građanstva istovremeno korišćeni tenkovi, avioni i trupe.
Svaki od tih incidenata pruža i objašnjenje o tehnologiji tog vremena – tehnologiji koja je imala uticaj na rat koji je usledio i na živote ljudi koji su ga doživeli.
Rat u Ukrajini odvija se po ovom obrascu. Ruska vojska prešla je ukrajinsku granicu 24. februara 2022. godine istovremeno koristeći trupe, tenkove, avione i krstareće rakete. Međutim, prve borbene operacije zapravo su izvedene nekoliko sati ranije, dok je kalendar još uvek pokazivao 23. februar. U pitanju je bilo kibernetičko oružje pod nazivom „Foxblade“ kojim su izvršeni napadi na računare u Ukrajini. Kada razmatramo tehnologiju našeg vremena, treba istaći i to da su među prvima napad uočili ljudi koji na drugom kraju sveta rade Sjedinjenim Državama, u Redmondu, država Vašington.
To u najmanju ruku ističe značaj povlačenja korak unazad i sagledavanja prvih nekoliko meseci rata u Ukrajini, koji je bio poražavajuć po zemlju u smislu razaranja i gubitka života, uključujući nevine građane. Iako niko ne može da predvidi koliko će ovaj rat trajati, već sada je očigledno da on ukazuje na trend zabeležen u drugim velikim sukobima tokom prethodna dva veka. Države u ratovima koriste najsavremeniju tehnologiju, a ratovi po sebi ubrzavaju tehnološke promene. Stoga je važno sve vreme vršiti procenu uticaja rata na razvoj i korišćenje tehnologije.
Ruska invazija delimično se oslanja na kibernetičku strategiju koja se sastoji od najmanje tri različita i ponekad koordinirana nastojanja – razorni kibernetički napadi unutar Ukrajine, prodor u mreže i špijunaža izvan Ukrajine i operacije kibernetičkog uticaja usmerene na ljude širom sveta. Ovaj izveštaj pruža ažurirane informacije i analizu za svaku od ovih oblasti i koordinaciju među njima. U njemu se navode i ideje o načinima suprotstavljanja pretnjama u ovom i budućim ratovima, sa novim mogućnostima bolje saradnje vlade i privatnog sektora.
Kibernetički aspekti aktuelnog rata sežu daleko izvan granica Ukrajine i odražavaju jedinstvenu prirodu kibernetičkog prostora. Kada države pošalju kôd u bitku, njihovo oružje se kreće brzinom svetlosti. Globalne putanje interneta na taj način omogućavaju kibernetičkim aktivnostima da brišu veći deo dugotrajne zaštite koju pružaju granice, zidovi i okeani. A internet, za razliku od kopna, mora i vazduha, predstavlja ljudsku tvorevinu koja se oslanja na kombinaciju vlasništva, rada i zaštite javnog i privatnog sektora.
To zahteva novi oblik kolektivne odbrane. Ovaj rat suprotstavlja Rusiju, veliku kibernetičku silu, i državama koje nisu članice saveza. Najvažniji oslonac kibernetičke odbrane Ukrajine predstavlja koalicija zemalja, preduzeća i nevladinih organizacija.
Svet sada može da počne da procenjuje rane i relativne prednosti i nedostatke kibernetičkih operacija napada i odbrane. Gde kolektivna odbrana uspešno sprečava napade, a gde u tome ne uspeva? Koje vrste tehnoloških inovacija nastaju? A glavno pitanje je kakve korake treba preduzeti da bi se u budućnosti postigla efikasna odbrana od kibernetičkih napada. Između ostalog, važno je zasnivati procene na tačnim podacima i izbeći zamku neosnovanog osećaja spokoja koji bi se mogao javiti usled perceptivne obmane da kibernetički rat u Ukrajini možda nije tako destruktivan kako su neki strahovali.